The best bookmaker bet365

Дървен материал от www.emsien3.com

Štampa

GRAĐANI SRBIJE FIZIČKI NEAKTIVNI POKAZALI REZULTATI NACIONALNOG ISTRAŽIVANJA

Ocena korisnika:   / 0
Share

Beograd, 23. septembar 2014 - Završeno je istraživanje o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslog stanovništva koje su sproveli Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", i Udruženje građana „Delpas“. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika širom Srbije, sredstva za realizaciju projekta obezbedila je Coca-Cola Fondacija, dok je Ministarstvo zdravlja Srbije pokrovitelj projekta. Rezultati ovog istraživanja mogu se koristiti kao osnova za kvalitetnije planiranje zdravstveno vaspitnih mera i aktivnosti u cilju unapređenja zdravlja stanovništva.

O tome koliko smo fizički (ne)aktivni najbolje svedoče podaci da žene u proseku dnevno provode i do 314 minuta sedeći, a muškarci i do 296 minuta (na poslu, kod kuće, pri odlasku i dolasku sa posla, u kafiću/restoranu, bioskopu i sl), a ako se tome doda i vreme provedeno u spavanju (oko 8 sati), onda se može reći da smo i do 14 sati dnevno u stanju mirovanja. U stanju mirovanja energetska potrošnja je minimalna.

Ranije su ljudi mnogo više bili u pokretu oko obavljanja redovnog posla i dnevnih obaveza, ali sa tehnološkim inovacijama i ovde se slika značajno promenila, tako da samo 14% populacije u Srbiji radi težak fizički posao i u tome prednjače muškarci. 36.7% populacije je na poslu ili tokom obavljanja dnevnih aktivnosti povremeno izloženo umerenom fizičkom naporu (brzim hodom odlaze do prodavnice, nose lakši teret ili se penju stepenicama bar do četvrtog sprata, obavljaju kućne poslove). U ovoj grupi žene su izložene umerenom fizičkom naporu oko 66 minuta, a muškarci 90 minuta nedeljno.

Na nedeljnom nivou laka fizička aktivnost, odnosno lagano hodanje ili vožnja bicikla oko 10 minuta dnevno je za celu grupu ispitanika prosečno iznosila 75 minuta što je ekvivalent od 37,5 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, pošto laka fizička aktivnost ima koeficijent potrošnje energije dva puta manji od umerene. Posmatrano na pet radnih dana, hodajući ili vozeći bicikl do posla muškarci potroše 382 kcal, a žene 312 kcal nedeljno. Na godišnjem nivou to sprečava dobitak od 2250 gr masnog tkiva za muškarce, odnosno 1830 gr za žene, što je ipak izvesna korist. Mnogo veća korist za zdravlje bi se ostvarila kada bismo postigli preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od minimum 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno u cilju unapređenja zdravlja.

Kako bi se postigle ove preporuke SZO, uz uobičajene aktivnosti treba dodati i redovnu rekreaciju, međutim i tu podaci nisu sjajni jer se rekreacijom jednom ili više puta nedeljno bavi samo 16.9% ispitanika. Od toga intenzivnom rekreacijom ili aktivnim sportom bavi se samo 6.3% ispitanika sa prosečnom dužinom treninga od 105 minuta dnevno. Muškarci se duplo više bave intenzivnom rekreacijom nego žene koje češće upražnjavaju umerene oblike rekreacije. Preostalih 10.6% ispitanika koji su se bavili rekeacijom je pribegavalo umerenim oblicima rekreacije - vožnja bicikla od najamnje pola sata, plivanje, odbojka.

Ovo su alarmantni podaci jer ukazuju na veoma čestu pojavu sedenternog načina života i to u svim starosnim grupama.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o učinku fizičke aktivnosti na zdravlje:

  • Zdrave odrasle osobe uzrasta od 18–64 godina trebalo bi da nedeljno imaju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, ili 75 minuta aktivnosti sa visokim intenzitetom, ili kombinaciju ove dve koja je ekvivalentna ovim vrednostima
  • Aerobna aktivnost treba da se sprovodi u trajanju od bar 10 min u kontinuitetu
  • Da bi se postigao dodatni učinak na zdravlje, treba povećati umerenu fizičku aktivnost kod zdravih osoba na 300 minuta, a intenzivnu na 150 minuta nedeljno ili kombinaciju ove dve koja daje isti efekat
  • Vežbe za mišićnu snagu treba da obuhvataju najveće grupe mišića i da se rade najmanje 2 puta nedeljno

Prema podacima SZO, više od polovine evropske populacije ne uspeva da postigne osnovne preporuke za fizičku aktivnost. U EU, samo 31% odraslog stanovništva je umereno aktivno 30 minuta dnevno, odnosno dostiže preporuke SZO, ali se zato 39% stanovništva prema podacima istraživanja Eurobarometra iz 2009. godine nije uopšte bavilo sportom i rekreacijom, a najnoviji podaci iz 2013. godine govore da je ovaj procenat porastao na 41%. Iz godine u godinu, procenat fizički aktivnih opada. Ni Srbija nije izuzetak.

Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, u istočnim i južnim delovima EU niža je stopa fizičke aktivnosti nego u zapadnim i severnim. Najaktivniji su Skandinavci i Holanđani. Takođe, primećeno je da sa povećanjem siromaštva opada nivo fizičke aktivnosti, jer su ljudi više okrenuti traženju posla i zaradi nego očuvanju zdravlja. U EU je veoma visoka svest kod osoba koje su fizički aktivne o tome da je fizička aktivnost bitna za očuvanje zdravlja i većina aktivnih osoba to navodi kao razlog svoje aktivnosti. Ima i onih koji su fizički aktivni da bi očuvali svoj izgled, a jedan deo to čini jer im je i zabavno da se bave različitim aktivnostima.  

INFOGRAFIK GRADJANI SRBIJE FIZICKI NEAKTIVNI resize

Online bookmaker Romenia betwin365.webs.com