The best bookmaker bet365

Дървен материал от www.emsien3.com

Štampa

Počinje aktivacija „Pitajte nutricionistu“

Ocena korisnika:   / 0
Share

1

U okviru projekta „Pronađi meru“, u ponedeljak, 28. septembra, počinje aktivacija „Pitajte nutricionistu“ koja će biti sprovedena na Facebook stranici „Pronađi meru“.

Za vreme trajanja aktivacije, svi zainteresovani imaće priliku da postavljaju pitanja iz oblasti zdravlja i ishrane, a u vezi sa potrebnim dnevnim unosom namirnica, brojanjem kalorija i slično.


Na sva njihova pitanja, stručno i ažurno, odgovaraće prof. dr Gordana Ristić.

 

Štampa

“Pronađi meru” na festivalu zdravlja

Ocena korisnika:   / 0
Share

 

dom-omladine-8Na predstojećem Festivalu zdravlja, koji će biti održan u Domu omladine 24. i 25. septembra, naći će se i studenti medicine (IFMSA-Serbia), i to u okviru projekta "Pronađi meru".

Svi posetioci festivala, koji su posvećeni zdravlju i kvalitetnom životu, na štandu “Pronađi meru” moći će da izmere svoj indeks telesne težine (BMI) na specijalnim vagama i dobiju niz informacija i korisnih saveta o balansiranoj ishrani i neophodnoj fizičkoj aktivnosti.

 

 

Štampa

PRONAĐITE MERU NA BEOGRADSKOM MARATONU!

Ocena korisnika:   / 0
Share

U subotu, 18. aprila, u periodu od 10 do 13 časova, na uglu Beogradske ulice i Kralja Milana na gradskom trgu Slavija, svi zainteresovani učesnici 28. Beogradskog maratona mogu posetiti „Pronađi meru“ štand studenata medicine i saznati korisne informacije o važnosti redovne fizičke aktivnosti i aktivnog životnog stila u prevenciji različitih oboljenja. 

Tom prilikom, biće organizovano i merenje telesne težine, visine, indeksa telesne mase, krvnog pritiska, a svi zainteresovani će moći da potraže i korisne savete od budućih lekara o adekvatnom unosu i potrošnji kalorija, kao i o održavanju optimalne telesne težine.
„Kao studenti medicine i budući lekari, svesni smo rizika koje nosi sedentaran način života i kroz razne aktivnosti koje organizujemo upravo radimo na podizanju svesti o tome koliko je fizička aktivnost bitna u prevenciji gojaznosti, kao i drugih oboljenja koje nastaju kao posledica prekomerne telesne težine. Dobar primer jedne manifestacije koja na najbolji mogući način promoviše fizičku aktivnost svakako je Bogradski maraton. Međutim, ono što je važno zapamtiti je da ne treba da budemo aktivni samo kada su ovakve manifestacije, već da to treba da postane naša svakodnevica, upravo zbog brojnih zdravstvenih benefita koje aktivan životni stil ima na zdravlje“, istakla je Maša Davidović, predsednica IFMSA Serbia.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o učinku fizičke aktivnosti na zdravlje, govore u prilog tome da bi zdrave odrasle osobe uzrasta od 18–64 godina trebalo da nedeljno imaju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta. Aerobna aktivnost trebo bi da se sprovodi u trajanju od bar 10 min u kontinuitet. Osim toga, potrebno je raditi vežbe za mišićnu snagu za najveće grupe mišića i to najmanje 2 puta nedeljno.

Ova aktivnost deo je šire informativno-edukativne kampanje „Pronađi meru“ koju studenti medicine, okupljeni u IFMSA-Serbia sprovode već dve godine u saradnji sa Udruženjem građana Delpas, Institutom za javno zdravlje Batut, V+O Communications, a uz podršku Minstarstva zdravlja Republike Srbije i Coca-Cola Fondacije.

Štampa

ISHRANA I FIZIČKA AKTIVNOST ODRASLOG STANOVNIŠTVA SRBIJE ISPOD PREPORUKA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE

Ocena korisnika:   / 0
Share

Beograd, 08. oktobar 2014 - Na konferenciji za medije predstavljeni su rezultati istraživanja o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslog stanovništva koje su sproveli stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", i Udruženje građana „Delpas“. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika širom Srbije, uz podršku Coca-Cola Fondacije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Rezultati ovog istraživanja mogu se koristiti kao osnova za kvalitetnije planiranje zdravstveno vaspitnih mera i aktivnosti u cilju unapređenja zdravlja stanovništva.

Na osnovu obrađenih podataka dobijeni su alarmatni podaci - U Srbiji ima čak 54,7% predgojaznih i gojaznih osoba. Prevalencija gojaznih je značajno veća kod muškaraca od 45-64 godina u odnosu na ostale odrasle, kao i kod osoba sa osnovnim obrazovanjem i kod stanovništva u Vojvodini. Kod kategorije predgojaznih situacija je nešto drugačija tako da ih ima najviše u beogradskom regionu, jer se pokazalo da najvišu energetsku vrednost dnevnog obroka imaju upravo osobe koje žive u našoj prestonici. Ako poredimo unos energije između seoskog i gradskog stanovništva on je viši na selu, dok je ukupan unos energije iz hrane veći kod muškaraca nego kod žena.

Zabrinjavajući je i podatak da čak 41% ukupne energije dolazi iz masti koja se koristi za prženje hrane kao i masti koji su dodate u pekarske proizvode i korišćenje ove hrane je zabeleženo kod osoba sa visokim i srednjim obrazovanjem koji, kako se pokazalo, najviše kalorija unose upravo iz ove vrste nutrijenata. Preporuke SZO (Svetske zdravstvene organizacije) su značajno niže kada su u pitanju masti i upućuju na to da iz masti dnevno ne treba uneti više od 30% ukupne energije.

Posebnu pažnju istraživača su privukli rezultati koji se odnose na učestalost unosa pojedinih namirnica. Dnevno se u proseku unese jedna porcija voća (oko 130 gr), a i žene češće unose voće od muškaraca. Kada govorimo o vrstama voća, primetno je da se jabuke i kruške unose dva puta češće nego bilo koje drugo voće, dok sezonsko voće najčešće unose Beograđani, kao i oni sa srednjim i visokim obrazovanjem. Kada je povrće u pitanju 70% stanovništva koristi krompir u ishrani 2-3 puta nedeljno i to najčešće pripremljen prženjem. Sladak kupus i crni luk se unose 3-4 puta nedeljno, a ostale vrste povrća, među kojima su to najčešće šargarepa, paradajz, sveže paprika, krastavac, zelena salata, svega 1-2 puta nedeljno. Tikvice, plavi paradajz, spanać, zelje koriste se samo 3-4 puta mesečno. Pasulj je često na trpezi naših domaćinstava i to najmanje 1-2 puta nedeljno. Preporuke SZO za unos voća su 400 gr dnevno, povrća oko 320 gr dnevno, a na osnovu dobijenih rezultata uočljivo je da naše stanovništvo ne dostiže ove preporuke.

U Srbiji građani na trpezi imaju meso kao obrok 3-4 puta nedeljno i to najčešće svinjetinu i piletinu. Svinjetinu najčešće konzumiraju osobe uzrasta 20-44 godina iz gradskih sredina i pretežno muškarci. Preporuke SZO za dnevni unos mesa su 160 gr, a ta količina nutritijenata koju sadrži meso se može dobiti i iz jednog jajeta.

Kada je u pitanju hleb, u 69% slučajeva je to beli hleb, a količine variraju od 50-200 gr dnevno. Alarmantan podatak je da čak 30% stanovništva jede 3-4 puta nedeljno proizvode iz pekare i to često one na bazi lisnatog testa u količini od prosečno 200 gr, čime se može uneti oko 900 kalorija samo kroz tu namirnicu. Najčešći konzumenti ovih proizvoda je srednje obrazovano gradsko stanovništvo. Navike da se pekarski proizvodi jedu za doručak, a često i za užinu često vode u unos visoke količine masti.

Unos tečnosti (voda, mineralna voda, sokovi, čajevi) iznosi oko 1344 ml dnevno. Najviše tečnosti unose građani u beogradskom regionu, onda sledi Vojvodina, dok se značajno manje unosi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji. Preporuke SZO upućuju da je dnevno potrebno uneti bar 8 čaša tečnosti, što je 2000 ml, a pri visokim temperaturama vazduha i kada smo fizicki aktivni unos je potrebno povećati. Tokom istraživanja primećeno je da najmanje tečnosti unose osobe koje su najmanje fizički aktivne, a da unos tečnosti raste sa povećanjem nivoa i dužine trajanja fizičke aktivnosti.

Pored navika u ishrani građana Srbije deo istraživanja se odnosio i na fizičku aktivnost. O tome koliko smo fizički (ne)aktivni najbolje svedoče podaci da žene u proseku dnevno provode i do 314 minuta sedeći, a muškarci i do 296 minuta (na poslu, kod kuće, pri odlasku i dolasku sa posla, u kafiću/restoranu, bioskopu i sl), a ako se tome doda i vreme provedeno u spavanju (oko 8 sati), onda se može reći da smo i do 14 sati dnevno u stanju mirovanja. U stanju mirovanja energetska potrošnja je minimalna. Ovi podaci ukazuju na izrazito sedentarni način života odraslog stanovništva, a kada se tome dodaju podaci o ishrani građana neophodno je skrenuti pažnju na značaj redovne, fizičke aktivnosti u prevenciji različitih oboljenja.

Dobijeni podaci su pokazali i da su osobe koje rade težak fizički posao često predgojazne i gojazne. Edukacija stanovništva u pravcu korekcije navika u ishrani, povećanja unosa voća i povrća i smanjenja ukupnog unosa masti, kao i povećanja svakodnevne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta tokom vremena može popraviti sliku stanja uhranjenosti stanovništva u Srbiji, a posredno uticati i na smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti.  

Online bookmaker Romenia betwin365.webs.com